На лепој свечаности уприличеној недавно у новопазарском Центру за културу, којој је присуствовао и градоначелник Нихат Бишевац, 27 основаца и средњошколаца из Новог Пазара, Сјенице, Тутина и Рашке добило је по 10.000 динара - награде Задужбине коју је пре три године основао Родољуб Нићифоровић (80), деценијама житељ Париза, пореклом из Постења код Новог Пазара, са циљем да, како наглашава, подстиче младе људе на успех.
На истој свечаности, десеторо старијих и већ афирмисаних житеља овог краја, са озбиљним стваралачким биографијама, добило је такозване велике награде Задужбине у износу по 60.000 динара. Свим награђенима уручене су и специјалне дипломе у знак сећања на овај догађај и као подстрек за даљу сарадњу и нове успехе.
Наградио троје из свог села
Главни критеријум за добијање такозване мале награде је да је ученик представљао град на неком регионалном или републичком такмичењу, постигао успех на Фестивалу стваралаштва младих, за студенте, услов су добре оцене у индексу. Посебни критеријуми важе за ученике Основне школе у Постењу, Родољубовом родном селу, троје ђака из ове осмољетке добило је ове године по 10.000 динара.
За разлику од малих награда, које имају за циљ да постакну омладину на учење, стварање и успех, такозване велике награде додељују се за "минули рад", ствараоцима који су на било који начин допринели афирмацији новопазарског краја и околине.
Ова награда уручена је песницима, писцима, глумцима и другим културним посленицима. Добили су је: Велибор Величковић, Салих Селимовић, Вук Пантовић, Хазир Дердемез, Зоран Поповић, Биљана Павловић, Музафер Жупљанин, Радослав Максимовић, Лемана Бећировић и Милица Петровић. Секцији КУД-а Голија у селу Избице Задужбина је обезбедила озвучење, а познатом хроничару из овог краја Зорану Јеремићу средства за штампање нове књиге "Ожиљци".
- Није ово само "српска прича" која би у ову средину, коју из младости памтим по мултиетичности и у најлепшем светлу, уносила нове поделе. Ја сам овде одрастао у неко друго време, васпитаван сам без икаквих националних предрасуда, а деценијама живим у Паризу у шаренилу безброј раса, религија и нација - истиче Родољуб.
чествовао је Родољуб Нићифоровић 1999. године, са својом супругом Шантал, рођеном Парижанком, на многим протестима Срба широм Француске и тражио да се заустави немилосрдно бомбардовање Србије и убијање српске младости, а чим се рат завршио пожурио је у родни крај да на делу види све страхоте НАТО разарања и у границама својих могућности - помогне.
Асоцијација "Сена и Сава"
Сакупио је тада Роле, како га од милоште зову роћаци и пријатељи у Новом Пазару, имена 17 сиромашних ђака, некима су НАТО бомбе убиле недужне родитеље, и основао асоцијацију "Сена и Сава" чији је циљ био да на неки начин обнови "порушене мостове" између Србије и Француске. У Асоцијацију је укључио велики број Срба и Француза, добитници стипендија имали су две обавезе: да буду добри ђаци и да се дописују са дародавцима из Француске. За 17 година, стипендистима у Србији је на овај начин исплаћено око 170.000 евра.
- Наш мото је био кратак "Ми помажемо данас, ти памти, па сутра узврати слабијем од себе". Посредством "Сене и Саве" створена су многа пријатељства која се и данас одржавају и проширују и тиме се поносим - истиче Нићифоровић и објашњава на који начин обезбеђује новац за своју Задужбину и доделу награда.
Нема коментара:
Постави коментар