Зашто је најављена изградња термоелектране на Пештеру и даље под великим знаком питања. Правила ЕУ јача од процене да надомак Сјенице има угља за исплативу производњу струје.
АКО је из Министарства за енергетику и ЕПС више пута најављивано да ће се у Штављу код Сјенице, где је угља у изобиљу, градити модерна термоелетрана снаге 350 мегавата, те да су за изградњу која ће коштати између 600 и 700 милиона евра заинтересовани инвеститори из Чешке, Кине, Русије и Турске, реализација овог стратешког пројекта је још под знаком питања.
Јер, пре него што донесе коначну одлуку, одреди инвеститора и на Пештер пошаље грађевинаре, Влада Србије ће морати да добије и зелено светло еколога: како домаћих, тако и оних из Европске уније која је јасно прописала где се и под којим условима могу градити термоелектране.
- Пре свега су потребне бројне анализе по питању заштите животне околине, пољопривреде и здравља људи - уз могућност да и јавност учествује у поступку доношења одлуке - истиче Зоран Сертић, стручњак за еколошка правила ЕУ, наводећи да би, ако процењена добит од овакве инвестиције буде мања од штете која би могла имати животна средина, пројекат требало модификовати или од њега одустати.
Челници општине Сјеница сматрају да би термоелектрана - упошљавањем више од 1.000 људи и огромним приходима од струје - препородила овај крај и од њихове општине направила локалну самоуправу "развијену као Лазаревац". Наглашавају и да су пројектом предвиђени најсавременији светски системи заштите животне средине, који би спречили свако угрожавање нетакнуте природе, пољопривреде и производње здраве хране - такође великог адута Пештерске висоравни.
- Термоелектрана је велики загађивач и, упркос огромним резервама угља, није јој место у једном од еколошки најчистијих делова Србије. Ако дозволимо њену изградњу, можемо заборавити на сјенички сир, јогурт и пршуту - истиче Митхат Нокић, председник Зелене еколошке партије у Новом Пазару.
ЧЕСИ
НАЈВЕЋЕ интерсовање за градњу термоелектране су показале фирме из Чешке, посебно "Алта" из Брна, којој амбасада ове земље у Србији годинама "припрема терен" тако што донацијама помаже изградњу водовода, трафостаница и друге инфраструктуре у Штављу, односно у другим деловима општине Сјеница.
РЕАЛАН ПОТЕНЦИЈАЛ
У ОКОЛИНИ Сјенице постоји рудник мрког угља "Штаваљ" који годишње обезбеди око 80.000 тона "црног злата", утврђене резерве су око 250 милиона, а процењене око милијарду тона. Има и стручњака који тврде да је угља знатно више, чак пет милијарди тона и да се на неким деловима Пештера - Мравин поље, Гоње, Тријебиње... - може експлоатисати и површински.
Иначе изградња електране је у плану бар 40 година.
ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Нема коментара:
Постави коментар