ИВАЊИЧКИ КРОМПИР, СЈЕНИЧКИ СИР И СТЕЉА ДОБИЈАЈУ ПОТВРДУ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА

СУРДУЛИЦА-ИВАЊИЦА-СЈЕНИЦА

Власински мед, ивањички кромпир, сјенички сир и сјеничка стеља ускоро ће се наћи наћи на листи домаћих производа са заштићеном ознаком географског порекла. Током мајске посете Сјеници, Оскар Бенедикт, заменик шефа Делегације Европске уније у Републици Србији, уручио је произвођачима тих производа споразуме о подршци за увођење заштите географске ознаке и подвукао да је сертификација гаранција потрошачима јединствене комбинације локалних природних богатстава и традиције, знања и вештина које се преносе са колена на колено.

Кроз Европски ПРОГРЕС и финансијску подршку Европске уније (ЕУ) и Владе Швајцарске од 40.000 евра, произвођачи ће добити техничку помоћ у изради студија непходних за закључивање процедуре заштите традиционалних производа.

Географска ознака порекла успоставља стандард израде и квалитета производа што води ка већој конкурентности, бољем локалном и међународном тржишном пласману, па и повећању вредности.

Сами произвођачи свесни су предности заштите порекла, па тако више од 800 узгајивача ивањичког кромпира добијени сертификат виде као препознавање квалитета њиховог производа, који је биолошки и нутритивно вреднији од конкуренције, због климе и планинског предела где се гаји уз мање хемијских третмана. Како Ивањичани сматрају овај, у ширем региону већ препознатљив пољопривредни производ, допринеће и промоцији локалног руралног туризма.

Узгајивачи стоке са Пештера ће заштитити сјенички крављи сир и сјеничку стељу, сухомеснати производ од овчијег меса. „Месо оваца које се узгајају на непрегледним пештерским ливадама, и у оштрој клими, има изузетан квалитет и посебну хранљиву вредност, што стељу чини јединственим производом овог краја,” објашњава Славиша Думић из Удружења „Сјеничко јагње”.

Уз подршку ЕУ и Владе Швајцарске преко 500 узгајивача оваца ће уз регистрацију заштићеног имена порекла овог препознатљивог специјалитета у региону, подићи његову вредност за близу 20 одсто, а сачуваће се и јединствен начин припреме, који се већ вековима усавршава у локалним домаћинствима Пештера.

Произвођачи сјеничког крављег сира, са већ регистрованом ознаком, од Министарства пољопривреде добиће маркице које се лепе на производе као гаранција аутентичности купљене робе. „Од момента муже до трпезе треба да прође од 60 до 90 дана, а млеко од кога настаје сир мора имати јасно дефинисане границе параметара који се контролишу у лабораторији,“ каже Мујо Гашанин из Удружења произвођача сјеничког сира, и додаје да се у њихов локални крављи сир слила сва природа Сјеничко-пештерске висоравни – вода, ваздух, трава и ароматично биље. „Поносни смо на наш производ, али са сертификацијом можемо да очекујемо да ће потражња порасти – ми се надамо и до 30 одсто – јер је сад квалитет и званично гарантован,” каже Гашанин.

Пчелари из удружења „Матица“ из Сурдулице кажу да специфична својства овог меда потичу од пчелиње испаше на Власинској висоравни, која је уредбом Владе Србије проглашена за Предео изузетних одлика. Власина обилује лековитим биљем, бистрим језерима и потоцима и свежим ваздухом, а недавном студијом доказано је и комплетно одсуство загађивача. Произвођачи сматрају да јединственој ароми меда, али и лековитим својствима која му се приписују, доприноси стриктно поштовање свих стандарда пчеларства и понајвише што се према пчелама „односи домаћински“. Члановима удружења „Матица“, које тренутно броји 2.100 кошница, биће омогућено да повећају пласман свог производа, а тиме и степен ангажовања пчелара, и за 20 одсто бољу производњу.

Кроз подршку произвођачима традиционалних производа у процесу заштите њиховог географског порекла, ЕУ и Влада Швајцарске подстичу конкурентност пољопривреде, као изузетно значајне привредне гране у Србији, отвара се пут овим производима на страна тржишта, а на дуге стазе се очекује повећавање видљивости руралног туризма, отварање нових радних места и бољи животни стандард за становништво југозападне и југоисточне Србије.